Tehnika sadnje zelenih kontejnerskih sadnica jagode proizvedenih u pojedinačnim saksijama

Individualni proizvođači uglavnom, ali i značajan broj rasadnika, proizvodi zelene kontejnerske sadnice jagode u saksijama. Prednosti ovih sadnica su prvenstveno zbog toga što koren ima veći prostor za rast i razvoj, koji se neometano nastavlja nakon sadnje. Takođe, u saksijama zelene kontejnerske sadnice se mogu snažnije razviti, te imati formirano stablo (centralni bokor) sa začecima rodnih grana - bokornica. Priprema za sadnju ovog tipa zelene kontejnerske sadnice je specifična u odnosu na prethodnu, posebno imajući u vidu na različitost uslova prilikom proizvodnje, jer je svaka biljka za sebe, što dovodi do neujednačenog rasta i razvoja, pojave i razvoja bolesti, oštećenja, ali u nekoliko sučajeva i formiranja cvetnih grana.

Tehnika sadnje je identična, s tim da se ovdje mora formirati dosta veća rupa na sadnom mestu u poređenju sa zelenom kontejnerskom sadnicom koja je proizvedena u kontejnerima od stiropora. U nastavku korak po korak, praktično kako pripremiti i posaditi zelene kontejnerske sadnice proizvedene u saksijama. Tu se mogu razlikovati dve varijante. Prva je da su zelene kontejnerske sadnice u saksijama proizvedene u vrhunskim uslovima i isto takvog kvaliteta, bez bilo kojeg nedostatka. Druga varijanta jeste kada su kontejnerske sadnice uobičajenog, prosečnog kvaliteta, kada ih je potrebno posebno pripremiti za sadnju, što je u praksi najčešća situacija.

Praktični koraci kod pripreme za sadnju i sadnje zelene kontejnerske sadnice vrhunskog kvaliteta proizvedene u saksiji

Da bi se dobila zelena kontejnerska sadnica jagode u saksiji vrhunskog kvaliteta, ona se mora proizvoditi u istim takvim uslovima, a što je predstavljeno na fotografiji.

Zelene kontejnerske sadnice vrhunskog kvaliteta u saksiji unutar matičnjaka čuvaju se u posebnim uslovima sjene i izolacije od zemljišne podloge, kako bi se na najmanju moguću meru smanjio rizik od bilo koje neželjene pojave.

Zelena kontejnerska sadnica jagode proizvedena u saksiji je vrhunskog kvaliteta, što znači sledeće: tri do četiri potpuno razvijena lista na kojima nema vidljivih oštećenja, kao i simptoma bolesti i štetočina, centralni pupoljak, praktično stablo dobro razvijeno, i spremno za formiranje novih bokornica koje kod jagode predstavljaju rodne grane, nema razvijenih cvetnih grana, cvetova ili plodova. Ovakva sadnica ne treba nikakvu pripremu za sadnju, već kao takva je spremna.

Ako se proveri korenov sistem kod ove zelene kontejnerske sadnice može se videti da je isti idealno razvijen za sadnju. No, prva stvar koja određuje da li je kontejnerska sadnica spremna za sadnju jeste kada se vađenjem iz saksije celokupan njen sadržaj zadrži na korenu

Vrlo važna stvar kod zelenih kontejnerskih sadnica jagode proizvedenih u saksijama jeste da koren ne bude previše razvijen, odnosno da u donjem delu ne formira nakupine koje se zaokruže sa dnom saksije. U tom slučaju koren će se morati malo razdvojiti od skupljene mase, a kako bi se nesmetano nastavio razvijati u zemljištu, čime se osigurava dobar procenat prijema. U slučaju ovog primera, koren je u optimalnoj fazi razvoja i sadnica je spremna za sadnju.

Sadnja zelene kontejnerske sadnice proizvedene u saksiji je vrlo jednostavna, i podrazumeva da se na sadnom mestu rukama otvori rupa identične veličine saksije, odnosno korena sadnice. Na fotografiji je predstavljen primer sadnje u saksiju, da bi se bolje videlo, ali je identičan način i kod sadnje u zemljište.

Nakon formiranja sadnog mesta, odnosno rupe, u isto se postavi kontejnerska sadnica na odgovarajuću dubinu, a koja podrazumeva da koren ne viri van, dok istovremeno centralni pupoljak nije zatrpan. Nakon toga rukama se lagano sabija zemlja ili supstrat oko same sadnice da se ostvari dobar kontakt sa korenom. U slučaju da je koren sadnice na dnu saksije formirao takvu formu u kojoj kruži, potrebno ga je malo raščupati da bi se mogao nesmetano razvijati nakon sadnje.

Kada se koren sadnice prekrije zemljom ili supstratom, onda se lagano rukama sabije zemlja kako bi se ostvario što bolji kontakt korena i zemljišta, te eliminisali vazdušni džepovi. Naravno, nakon sadnje sledi zalevanje uz dodavanje potrebnih hraniva kako je definisano u rubrici nakon sadnje, pa pogledajte.

Na fotografiji je predstavljen primer pravilne dubine sadnje zelene kontejnerske sadnice u saksiju. Na isti način ovo treba da bude i u slučaju sadnje u zemljište, odnosno na banak prekriven folijom. Ova sadnica nakon sadnje ne bi trebala prekidati svoj rast i razvoj, već samo nastaviti, te se može odmah pristupiti ishrani.

Praktični koraci pripreme za sadnju i sadnje zelene kontejnerske sadnice jagode uobičajenog kvaliteta koja je proizvedena u saksiji

U većini slučajeva nisu sve kontejenrske sadnice dobre kao u prethodnim primerima. Ovdje ne govorimo o njihovoj razvijenosti, koju smo ranije razmatrali. Ovdje govorimo o tome da mogu imati cvetne grane već razvijene, nekada i plodove, te slomljeno, bolesno ili oštećeno lišće. Pored toga, na sadnicama se može uočiti prisustvo štetočina koje mogu predstavljati značajan problem na početku proizvodnje. Istovremeno, i korovi se mogu naći u saksijama zajedno sa kontejnerskim sadnicama jagode, a što je najčešće slučaj kod neadekvatnog supstrata ili čuvanja sadnica. Za takve sadnice kažemo da su uobičajenog kvaliteta, i pre sadnje one zahtevaju određenu pripremu kako je predstavljeno u nastavku.

Prvo što se može desiti kod zelene kontejnerske sadnice jagode proizvedene u saksiji jeste formirane cvetne grane, i takav primer je predstavljen ovdje na fotografiji. Ovo je posebno slučaj kada se radi o višerodnim sortama, za koje proizvođači uobičajeno koriste naziv mesečarke. Praktično, zelene kontejnerske sadnice ne trebaju nositi rod, one se trebaju razvijati u snažne biljke koje će naredne sezone doneti puni prinos. Međutim, vrlo često jagodari smatraju da su u prednosti ako zelene kontejnerske sadnice imaju formirane cvetne grane. Međutim, takva sadnica nakon sadnje će svu snagu usmeriti da donese malo roda koji nosi, a li se neće dovoljno razviti za narednu sezonu da bi iznela puni rod.

Da bi se zelena kontejnerska sadnica jagode razvijala kako je potrebno nakon sadnje obavezna mera je ukloniti cvetove i cvetne grane pre sadnje. To se radi tako da se lagano noktima otkinu cvetne grane, s tim da se vodi računa da se ne ošteti stablo, odnosno centralni bokor. Uklanjanje cvetnih grana predstavljeno na fotografiji. Naravno, ovaj postupak je moguće obaviti makazama, ali je onda dosta složenija radnja, gde se mora paziti da se ne odseku i zdravi listovi.

Primer uklonjene cvetne grane sa zelene kontejnerske sadnice. Mnogi jagodari žele ostvariti rod do kraja sezone u godini sadnje. Međutim, u tom slučaju sadnju zelene kontejnerske sadnice su trebali obaviti u proleće, a ne tokom leta. Naravno, za tu namenu postoje posebne kontejnerske sadnice koje su ohlađene, i nazivaju se čekajuće sadnice.

Na zelenim kontejnerskim sadnicama često se može uočiti osušeno lišće, istrulo, ili pak obolelo. Svo odumrlo lišće se uklanja, a u slučaju bolesti kada se vidi koja je provodi se odgovarajući tretman. Veoma je važno u početnim fazama rasta i razvoja kontejnerskih sadnica jagode jačati njihovu prirodnu otpornost na bolesti i štetočine, kao i na stres. Naši planovi B i c su u tom pogledu jedinstveni, te ih pogledajte i praktično primenite.

Primer uklanjanja istrulih, osušenih ili propalih delova zelene kontejnerske sadnice. Sanitacija je vrlo važna stvar kod pripreme zelene kontejnerske sadnice jagode za sadnju. Mnogi proizvođači ovo propuste zbog žurbe sa sadnjom, i onda unesu određene probleme u zasad, i kasnije se celo vreme bore sa njima.

Na kraju pripreme za sadnju, sadnica bi trebala da izgleda ovako: nema cvetnih grana, nema istrulih peteljki listova, nema osušenog lišća. Naravno, tek sad se može pristupiti tretmanu sadnica protiv stresa, i za usmeren rast i razvoj.

Nakon svih izvršenih priprema ovako izgleda zelena kontejnerska sadnica proizvedena u saksiji spremna za sadnju. Naravno, sve sadnice koje sadite bi trebale biti ovakve. Pored toga, vrlo je važno da budu ujednačenog rasta i razvoja. U tom pogledu bolje je par dana sačekati sa sadnjom dok se sadnice ne ujednače, nego iste odmah posaditi.

Na fotografiji je predstavljen primer kada zelena kontejnerska sadnica pored cvetne grane ima i lisne uši na petljekama listova, kao i simptome bolesti na listu. Dakle, prilikom pripreme za sadnju pažljivo pregledati svaku sadnicu, jer ona je mašina koja treba da Vam proizvede zadovoljavajući rod.

U slučaju da ste na zelenoj kontejnerskoj sadnici jagode uočili prisustvo jediniki lisne uši, što je vrlo uobičajena situacija, a kako je predstavljeno na ovoj fotografi ji, pre sadnje je obavezno provesti tretman. U pogledu kontrole insekata u proizvodnji zelenih kontejnerskih sadnica mi smo razvili potpuno novi pristup, a koji podrazumeva stimulaciju i jačanje prirodne otpornosti biljaka jagode. To znači primenu stimulatora prirodne odbrane biljaka, a ne pesticida za kontrolu bolesti. Stimulatori prirodne odbrane biljaka od štetnih insekata u našim planovima su uglavnom đubriva koja imaju popratno ili dopunsko delovanje na insekte i aktivaciju prirodnog mehanizma odbrane biljaka. Primeri takvih preparata za kontrolu lisne uši predstavljeni su ovdje. Kombinacija OLIVEG + PRIME BEST 2 stavlja pod kontrolu odrasle i jedinke u razvoju, a ima delovanje i na ostale vrste insekata koje se hrane delovima biljke. Uz njih preporuka je dodati i okvašivač, što je u ovom primeru SPRAY BEST.

PRIME BEST 2 Tečno organsko đubrivo sa dodatkom bora (B) i povećanim popratnim insekticidnim dejstvom na biljne vaši, a pre svega na belu leptirastu vaš. Ostvaruje odlične rezultate u borbi protiv kruškine buve i crvenog voćnog pauka.

OLIVEG, fitostimulans koji jača i aktivira prirodne odbrambene mehanizme biljaka od štetnih organizama (lisne vaši, bijela mušica, tripsi, larvi Lepidoptera i Diptera, te grinje) kroz fiziološke, fizičke i mehaničke procese.

SPRAY BEST, je novo inovativno tečno azotno đubrivo sa glukonskim kiselinama i silikonskim okvašivačem. SPRAY BEST spada takođe u grupu organosilikona ili superokvašivača.

Na listovima zelenih kontejnerskih sadnica jagode nije neuobičajeno da se uoče simptomi određenih bolesti. Najčešće je to slučaj sa nekom vrstom pegavosti lista, kako je predstavljeno na ovoj fotografi ji. Naravno, prilikom pripreme zelene kontejnerske sadnice za sadnju, obavezno je uklanjanje ovakvih listova. Međutim, postavlja se pitanje šta je sa ostalim listovima koji nemaju simptoma, a na istoj su biljci? Logično, i oni mogu biti zaraženi, samo što nisu ispoljili simptome. Dakle, obavezan je tretman u ovim slučajevima da se bolest stavi pod kontrolu. I ovdje preporučujemo stimulatore prirodne odbrane biljaka jagode za kontrolu bolesti. MANZIC MZ kao prvi korak u kontroli bolesti koja izaziva pegavost listova jagode.

MANZIC MZ EC đubrivo koje sadrži cink (Zn) i mangan (Mn), sa posebnom namenom kao aktivator fi zioloških mehanizama koji stimulišu prirodnu sposobnost odbrane biljaka od fotopatogenih gljiva...

Nakon što je sve prethodno obavljeno, zelena kontejnerska sadnica jagode je spremna za sadnju. Tehniku sadnje ovdje smo predstavili na primeru saksije, ali je ona identična i kod sadnje u zemljište. Prvo što treba uraditi jeste u okviru sadnog mesta napraviti rupu koja odgovara veličini saksije.

Na fotografiji je primer formirane rupe u sadnom mestu za sadnju zelene kontejnerske sadnice.

Kada se formira rupa u sadnom mestu, onda se sadnica izvadi iz saksije. Voditi računa o tome da se koren zelene kontejnerske sadnice ne izlaže dugotrajno suncu, i vanjskim uslovima što vrlo često rade jagodari kada izvade sadnicu iz saksije i poredaju po foliji na banku.

Prilikom sadnje zelena kontejnerska sadnica se postavi na odgovarajuću dubinu, praktično da se vpovršina zemlje izravna sa površinom supstrata kod sadnice kako je predstavljeno na fotografiji.

Nakon što se zelena kontejnerska sadnica postavi na pravilnu dubinu pristupa se njenom zagrtanju, tako da se uz koren dodaje zemlja ili supstrat i polako pritiska prstima da se eliminišu vazdušni džepovi.

Kada se ostvari kontakt korena i zemlje, odnosno supstrata, onda se lagano preostala zemlja potiskuje oko sadnice.

Na kraju sadnje poravna se površina sadnog mesta kako ne bi ostale bilo koje udubine, obzirom da se u njima može voda zadržavati. U slučaju sadnje u saksiju, kao što je predstavljeno na fotografiji, saksiju ne treba napuniti do samog vrha, već ostaviti malo praznog prostora.

Takođe, kod sadnje u saksiju, supstrat ravnomjerno rasporediti na površini iste kako bi se nakon prvog zaljevanja voda ravnomerno raspoređivala.

Na fotografiji je predstavljena pravilno posađena zelena kontejnerska sadnica u saksiju. Isti je način sadnje i u zemljište, a mi smo ovdje predstavili u saksiju samo da bi se lakše moglo pojasniti, i da bi se bolje videlo, obzirom da folija pokriva dosta sadnog mesta prilikom sadnje u bankove. Nakon sadnje odmah se može aktivirati sistem za navodnjavanje i ishrana.