Prilikom sadnje frigo ili zelene kontejnerske sadnice jagode potrebno je obezbediti odgovarajuću vlažnost zemljišta, a što se postiže natapanjem bankova vodom. Jagodari, uobičajeno, za ovu namenu koriste čistu vodu, i bankove natapaju do onog nivoa kada se vlažno zemljište pojavi u prostoru između njih. Praktično, tokom čitavog ciklusa proizvodnje biljke jagode se hrane sa navodnjavanjem, zbog čega se velika količina vode primeni na bankove. Postavlja se pitanje šta se dešava sa plodnošću zemljišta, da li dolazi do ispiranja hraniva, i možda najvažnije, kako jagodar ne može dobiti ono što želi u uzgoju, iako redovno primenjuje vodotopiva đubriva. Ovdje su odgovori na mnogobrojna pitanja, kao i rešenja za većinu problema sa kojima se jagodari susreću u proizvodnji. Praktično, na nekoj praceli prvi put uzgajate jagodu, i bez obzira da li ste primenili sve što je potrebno prilikom sadnje kako preporučuje PLAN B, Vi sada, tokom sadnje, i natapanja bankova trebate uraditi pravu stvar, a to je primena RIZOBAKTERIJA. No, pre praktične primene, budući da se radi o potpuno inovativnom pristupu kod ishrane biljaka jagode, potrebno je da pročitate sadržaj u nastavku.
Plodno zemljište je najvažniji resurs u uzgoju jagode. Ishrana biljaka jagode, zbog specifičnog sistema uzgoja dominantno se bazira na primeni vodotopivih đubriva sa navodnjavanjem, što ima snažan uticaj na plodnost zemljišta. Ključ plodnosti zemljišta su mikroorganizmi, a za njih izobilje organske materije vrhunskog kvaliteta. Za vrhunski prinos biljaka jagode navedena dva faktora su od izuzetnog značaja, jer jedini mogu obezbediti bolju, održivu proizvodnju. Bez održive proizvodnje biznis sa jagodama nema svetlu budućnost, i zbog toga je krucijalna stvar posvetiti se racionalnom korišćenju resursa, a posebno održivoj plodnosti zemljišta. Živimo u vremenu burnih promena, i da bi ostali u biznisu sa jagodom trebamo se njima prilagoditi. Nije isto kada je u uzgoju jagode sve u redu, i kada su uslovi vremena i zemljišta izmenjeni, kao što je to danas. Izmenjeni uslovi predstavljaju novi ambijent, i za ostvarenje uspeha u proizvodnji potrebno je promeniti način na koji radimo. Raditi isto u promenjenim uslovima znači siguran gubitak prinosa i kvaliteta ploda, i u to su se uverili mnogi jagodari. Organska materija i mikroorganizmi su jedini koji mogu proizvodnju jagode učiniti boljom i održivom u vremenu izmenjenih uslova, gde se posebno izdvajaju: ekstremno visoke vrednosti temperature, suša, zaslanjenost zemljišta, velika količina padavina u kratkom vremenskom roku, kisela zemljišta sa smanjenim sadržajem organske materije, i slično.
Praktično, zemljište je živ medij u kojem se kontinuirano odvijaju određeni procesi, za pogled sa ovog niova znanja da kažemo deo života. Ključni faktori u životu zemljišta su MIKROORGANIZMI koji žive u njemu. To je polazna osnova za bilo koje dalje razumevanje kako prevazići oganičenja u ishrani biljaka, i imati bolju, održivu proizvodnju jagode. ODRŽIVA PROIZVODNJA JAGODE OVDJE PODRAZUMEVA DA VI KAO PROIZVOĐAČ SVAKE GODINE OSTVARITE REZULTAT KAKAV ŽELITE, BEZ OBZIRA NA USLOVE UZGOJA, a ne da zbog ovoga ili onoga gubite, iako smatrate da sve uradite što je potrebno. Da li vi kao proizvođači jagode kada đubrite svoje plantaže vodite računa da li ubijate ili razvijate mikroorganizme zemljišta, i naravno njegov život? Većina to ne uzima u obzir, i ne misli o tome, a naravno nema ih ko uputiti, I NIJE NI ČUDO ŠTO JE TOLIKO PROBLEMA U UZGOJU JAGODE, A POSEBNO ISHRANI NJENIH BILJAKA. NEDOSTATAK ORGANSKE MATERIJE U ZEMLJIŠTU, KAO I MIKROORGANIZAMA KLJUČNI SU KOD ORGANIČENJA KOJA SE JAVLJAJU NA SAMOM STARTU RAZVOJA BILJAKA JAGODE, a to većina jagodara zanemari. Za sjajnu budućnost u proizvodnji jagode, i njenu održivost, još izazovnije, i možda važnije, može biti pokušati razumeti kako ovi mikroorganizmi utiču na ishranu biljaka. Svaki od ovih mikroorganizama može biti izvor jedinstvenih biohemijskih spojeva koji utiču na različite funkcije zemljišta, biljaka i mikroba putem interakcija izazvanih na molekularnoj razini. VODITI RAČUNA O MIKROORGANIZMIMA U ZEMLJIŠTU DA BI DOBILI ONO ŠTO ŽELITE U UZGOJU JAGODE PRAVILO JE KOJE NIKADA NE TREBA ZANEMARITI, I TO JE ONO ŠTO MI OVDJE RADIMO.
Ovo je preozbiljna priča, ono što praktikuju svetski proizvođači jagode, i ovo nisu nekadašnje marketinške kampanje izvan realnosti, već je sve potvrđeno konkretnim primerima iz višegodišnjeg istraživanja. Kao dugogodišnji proizvođači jagode videli ste ključne činjenice o prekomernoj upotrebi hemijskih đubriva i njihovih posledica na zemljište, odnosno njegovu degradaciju, a sada trebate rešenja za to. REŠENJA SU TU, I ONA ZNAČE BIOLOŠKA SREDSTVA NA BAZI MIKROORGANIZAMA. Veliki je broj ogleda na otvorenom polju i unutar zatvorenih prostora, a koji su provedeni u saradnji sa univerzitetima, vladinim i nevladinim institucijama, svetskim ekspertima i vanjskim supervizorima. Svi oni zajedno pokazali su kako primena BIOLOŠKIH SREDSTAVA NA BAZI MIKROORGANIZAMA može dosledno, efikasno i održivo poboljšati ishranu i zdravlje biljaka jagode, i obezbediti ODRŽIVI UZGOJ. Pokazalo se da NAŠA, JEDINSTVENA BIOLOŠKA SREDSTVA NA BAZI MIKROORGANIZAMA daju:
bolji rast korena,
povećane prinose,
poboljšano zdravlje zemljišta i biljaka jagode,
efikasnu upotrebu azota (N),
veći unos/usvajanje hranivih materija.
Njihova primena u praksi pokazala je doprinos smanjenju ispiranja nitrata iz azotnih đubriva, što je uticalo na bolji prinos, kroz istovremeno povećanje usvajanja N od strane biljaka. Takođe, BIOLOŠKA SREDSTVA NA BAZI MIKROORGANIZAMA pokazala su povećanje unosa N bez dodatne aplikacije N-đubriva, uz poboljšanu dostupnost fosfora (P) za biljke. Takođe, raspored N u biljci, više je bilo iskorišteno za proizvodnju plodova nego što se nalazilo u stabljici biljke. Vrlo je jasan primer gde većina proizvođača jagode koji koriste uobičajena, vodotopiva đubriva, ima mnoge nedoumice, od kojih je jedna posebno naglašena, a to je: Kako mogu postići bolje iskorištavanje đubriva?
Ovdje su odgovori na ova pitanja, i tako otklanjamo sve nedoumice u proizvodnji jagode. OVDJE DAJEMO RECEPTE ZA BOLJE ISKORIŠĆAVANJE HRANIVA IZ ĐUBRIVA, i to je u nastavku praktično predstavljeno.
PRVA STVAR BEZ KOJE NEĆE BITI MOGUĆE ODRŽATI PRINOS I KVALITET PLODA U UZGOJU JAGODE JESTE MIKROBIOLOŠKO ĐUBRIVO GLYSS, I TO VAM OVDJE JASNO PREDSTAVLJAMO. GLYSS SADRŽI RIZOSFERNE BAKTERIJE, KAO JEDINSTVEN I NAJVEĆI MOGUĆI NIVO U ISHRANI BILJAKA JAGODE. MEĐUTIM, ZA TAKAV PRISTUP ISHRANI BILJAKA POTREBNA SU ODREĐENA ZNANJA, I MI SMO TU DA VAM IH OBEZBEDIMO.
Krenimo od početka. Da bi videli šta su to RIZOSFERNE BAKTERIJE, i ZAŠTO SU ONE NAMA VAŽNE U UZGOJU JAGODE, potrebno je nekoliko informacija o zemljištu, koje mnogi agronomi i proizvođači sasvim sigurno ne poznaju.
Zemljište pruža, ili bolje je reći obezbeđuje odlično i raznoliko ekološko utočište (tzv. nišu) za RIZOSFERNE MIKROORGANIZME, i ono je središte, kako bi neki kazali ključna tačka za većinu INTERAKCIJA, odnosno MEĐUDELOVANJA TIH MIKROBA, koji se odvijaju ispod nivoa zemlje. RIZOSFERNI MIKROORGANIZMI SU ONI KOJI NASELJAVAJU RIZOSFERU - MESTO DODIRA KORENA BILJKE I ZEMLJIŠTA. Među mnogobrojnim različitim rizosfernim mikroorganizmima, KORISNE GLJIVE, BAKTERIJE KOJE PODSTIČU RAST BILJAKA i BAKTERIJE KVRŽICA KORENA su od primarne važnosti, obzirom da imaju jedinstvenu sposobnost međusobnog povezivanja s zemljištem i biljkom domaćinom, te su takođe odgovorne za razne podzemne interakcije. GLYSS sadrži RIZOSFERNE BAKTERIJE KOJE PODSTIČU RAST BILJAKA. RIZOSFERNI MIKROORGANIZMI igraju životnu ulogu u unosu hranjivih materija, odnosu vode, uspostavljanju ekosistema i raznolikosti biljaka, a takođe su pokazali negativan učinak na patogene u različitim patosistemima. Osim ovih funkcija, mikroorganizmi takođe utiču na učinkovitost korišćenja vode i biološku funkciju tokom interakcije biljka-zemljište, direktno ili indirektno menjanjem mikrobne ravnoteže u rizosferi i suzbijanjem širokog spektra biljnih patogena.
Uzimajući u obzir važnost zemljišnih rizosfernih mikroorganizama u zaštiti biljaka od bolesti, u praksi se pokazalo da je kombinovana primena ovih mikroorganizama korisnija od upotrebe jednog agenta, te da omogućuje bolje upravljanje protiv biljnih patogena koji se prenose u zemljištu. GLYSS UPRAVO KOMBINUJE TRI RAZLIČITA SOJA RIZOSFERNIH BAKTERIJA RODA BACULLUS. Interakcija ovih mikroorganizama takođe pruža pregled bioloških funkcija zemljišta i njegovog odnosa sa sistemom biljka-mikrobi, upravljanjem hranivim materijama, biogeohemijskim ciklusom, različitim uslovima vodene sredine kao odgovor na biotičke i abiotičke stresove, signalizacijom molekula tokom domaćin-patogen interakcija, te kao uloga fitohormona u borbi protiv stresa iz okoline.
Ako Vi praktikujete đubrenje na slepo, odnosno uobičajeno dajete neke orentacione količine po jedinici površine koje su nekada definisane spram prinosa, postavlja se pitanje kako hranite biljke jagode. Takođe, nekada, čak, toliko smelo povećamo količinu đubriva prilikom aplikacije. No, prinosi nam budu dosta manji uglavnom, i tada dolazi do ostatka hraniva u zemljištu (njihove akumulacije). Ako prinosi budu veći, što nije neuobičajeno, ali je retko, ne vratimo dovoljno hrane koliko smo izneli berbom plodova, i biljka, i zemljište nam ostaju gladni, i opet prinos manji, ne dobijemo šta želimo.
Ako uporedimo analize naših zemljišta od pre 10 godina i sad, jasno ćemo videti promene razine fosfora (P) i kalijuma (K). Neka su doživela ekstremna smanjenja, a druga povećanja, i mi smo sada u situaciji da uzgajamo na njima. Na žalost, najveći broj proizvođača koji koristi uobičajene tehnike ishrane nikada ne postigne njihovu pravu efikasnost koja im je potrebna. Ključni razlog za to jeste zanemarivanje alarmantnog problema neučinkovitosti primenjenih đubriva P i K. Veći prinosi trebaju veće količine đubriva, ovo je vrlo jasno. Ali da li mi doista damo koliko je potrebno kada apliciramo određenu količinu đubriva orentaciono. Neefikasnost primenjenih P i K putem uobičajenih đubriva je fascinantna i jako zanimljiva. Pa da pogledamo šta se dešava za tri ključna hraniva koja mi najčešće koristimo kod uobičajene proizvodnje ili takvog pristupa ishrani biljaka jagode.
Od primenjenog (N) prve godine se iskoristi blizu 50%;
Od primenjenog fosfora (P) prve godine se iskoristi 20-30%;
Od primenjenog kalijuma (K) prve godine se iskoristi 20-60%.
Šta nam to govori? To na otkriva izrazitu neefikasnost primenjenih P đubriva i širok raspon efikasnosti primenjenih K đubriva. OVO JE TOLIKO JEDNOSTAVNO, A ISTOVREMENO I MOĆNO, SAMO DA VI RAZUMETE, NIKADA NE BI KUPOVALI ŠTO JE JEFTINO, NITI NA UM VAM PALO DA KAŽETE KAKO JE NEŠTO ISTO, KAO I SVE OSTALO. Nažalost, zbog navedene neefikasnosti iskorišćavanja hraniva, mnogi proizvođači ne postignu efikasnost P i K koja im je potrebna. DAKLE, MI APLICIRAMO ĐUBRIVA, ALI OD TE KOLIČINE SAMO SE ISKORISTI OVO, ZATO SU POTREBNE PROMENE, ZATO SE NEŠTO RIGOROZNO MORA PROMENITI, NE MOŽE VIŠE OVAKO DALJE.
Pitanje je sad najvažnije, kako proizvođači jagode mogu povećati dostupnost primenjenih P i K kako bi zadovoljili potrebe uzgajanih biljaka. ODGOVOR JE PRIMENOM MIKROBIOLOŠKOG ĐUBRIVA GLYSS TOKOM SADNJE JAGODE.
