U slučaju da ste staru jagodu iščupali, ali niste menjali foliju i radili pripremu zemljišta, već sadite u ista sadna mesta, potrebno je prilikom natapanja banka u momentu sadnje isti dezinfifikovati primenom DEFANSE...

Uobičajeno, mnogi jagodari, posebno u plastenicima i visokim tunelima svake godine sade novu sadnicu jagode, ali ne uklanjaju foliju, već istu koriste bar dve godine. Na taj način, oni ne praktikuju obradu zemljišta, već nove sadnice jagode sade u ista sadna mesta gde je bila i prethodna. Kao preventiva, preporuka je prilikom natapanja banka tokom sadnje primeniti neorgansko đubrivo DEFANSA, kako bi se provela dezinfekcija sadnog mesta, i ojačala prirodna otpornost zemljišta i biljaka protiv patogena. Takođe, svaki jagodar kada sadi jagodu nakon jagode, i praktikuje kompletnu pripremu zemljišta, preporuka je da obavi njegovu dezinfekciju primenom DEFANSE prilikom sadnje. U slučaju da je prethodne sezone jagodar imao problema sa bolestima korena, preporuka je, uz dezinfekciju primeniti kompletnu strategiju za njihovu kontrolu, odnosno celokupan recept koji sadrži PLAN D ISHRANE BILJAKA JAGODE.

Sada se mnogi pitaju, šta ovi izmišljaju, kakav je plan a, pa B, c, i sad D, jel to neka škola? Evo ga sad pred Vama u svojoj punoj praktičnoj primeni PLAN D ISHRANE BILJAKA JAGODE TOKOM SADNJE. U praksi, PLAN D ishrane biljaka jagode su recepti koji podstiču, jačaju i održavaju njihovu prirodnu otpornost na BIOTSKI STRES. BIOTSKI STRES kod biljaka jagode je stanje u kojem one ne funkcionišu onako kako bi trebale za datu fenofazu, odnosno njihov normalan rast i razvoj su narušeni od strane živih faktora koji izazivaju štetu u proizvodnji i umanjuju prinos, a to su prvenstveno bolesti izazvane virusima, gljivicama, bakterijama i slično, te insekti štetnici. DAKLE, PLANOM D ISHRANE BILJAKA JAGODE TOKOM SADNJE PRAKTIČNO STAVLJAMO POD KONTROLU BOLESTI KORENA, a kako to radimo, sledi u nastavku.

Praktična primena PLANA D ISHRANE BILJAKA JAGODE tokom sadnje

Uobičajena zaštita biljaka jagode od bolesti korenovog sistema podrazumeva primenu fitofarmaceutskih sredstava kategorije fungicidi koji se, uglavnom primenjuju putem zemljišta. Međutim, broj dozvoljenih i efikasnih fungicida za ovu namenu je iz dana u dan ograničen zbog različitih regulativa. Istovremeno, veliki broj jagodara se uverio da određene bolesti korena koje im uzrokuju gubitke u proizvodnji sa fungicidima se ne mogu staviti pod kontrolu kako bi želeli, te uvek imaju određeni broj biljaka koje manifestuju simptome. Međutim, i pored toga, jagodari svake godine rade isto, i svake sezone imaju probleme sa bolestima korena. Puno vode u zoni banka prilikom navodnjavanja i ishrane, visoka temperatura ispod folije, samo su neki od faktora koji pogoduju razvoju bolesti korena u uzgoju jagode, i zato je važno iste redovno održavati pod kontrolom. Međutim, kada se jagoda radi posle jagode na istoj parceli, i duži niz godina, uz iste mere zaštite, onda su to dodatni faktori koji pogoduju masovnijem razvoju problema sa bolestima korena, zbog čega je potrebna dodatna opreznost.

JEDAN OD TIPIČNIH SIMPTOMA BOLESTI KOJA UZROKUJE TRULEŽ KORENOVOG VRATA BILJAKA JAGODE

Jagodari prilikom sadnje frigo sadnica jagode uobičajeno iste potapaju u neke od zemljišnih fungicida, smatrajući kako će tako rešiti problem sa bolestima korena. Naravno, postavlja se pitanje kako to uraditi u slučaju zelene kontejenerske sadnice, i mnogi će reći zaliti ih sa zemljišnim fungicidom pre sadnje. Međutim, šta u slučaju kada se sadi na isto mesto jagoda, bez prethodne pripreme zemljišta? Onda će mnogi reći tada zaliti putem sistema za navodnjavanje sa zemljišnim fugicidom. Međutim, zaboravljamo nešto, a to je da je jagodar redovno koristio zemljišne fungicide, i opet imao bolest korena biljaka jagode, a vrlo često zbog istih izgubio i sezonu. Praktično, većini jagodara je poznato da fungicidi ne leče bolesti korena i korenovog vrata biljaka jagode, već usporavaju razvoj patogena, zaustavljaju njihove simptome i slično. Da je suprotno, ne bi svake godine, ili redovno bilo simptoma bolesti korena u zasadima jagode, i iste bi se efikasnije kontrolisale. Treba naglasiti da sa uzgojem jagode više godina na istom mestu uslovi su dosta promenjeni, i oni u kombinaciji sa vremenskim neprilikama dodatno pogoduju masovnijem razvoju bolesti korena.

Zbog svega navedenog mi smo razvili PLAN D ISHRANE BILJAKA JAGODE kojim jačamo prirodnu otpornost biljaka jagode i zemljišta na patogene koji izazivaju bolesti korena i korenovog vrata.

TIPIČNI SIMPTOMI BOLESTI TRULEŽ KORENOVOG VRATA BILJAKA JAGODE

U slučaju kada jagodar jagodu sadi u ista sadna mesta gde je prethodno ona bila, obavezna je pravilna dezinfekcija zemljišta, kao prevencija u kontroli bolesti korena. Za tu namenu preporuka je putem sistema za navodnjavanje tokom sadnje primeniti DEFANSU, neorgansko đubrivo sa 3% bakra, 2% cinka i veoma izraženim fungicidnim i baktericidnim delovanjem. DEFANSA se koristi 300 g/1000 l vode putem sistema za navodnjavanje. Naravno, dezinfekcija sadnice jagode koja se sadi DEFANSOM je obavezna: https://www.jagoda.club/bolja-ishrana/tokom-sadnje/priprema-frigo-sadnog-materijala.html.

AKO PROIZVOĐAČ SADI JAGODU NA ISTOM MESTU, A PRETHODNE SEZONE JE IMAO PROBLEMA SA BOLESTIMA KORENA, BEZ OBZIRA DA LI JE RADIO PRIPREMU ZEMLJIŠTA, ILI NE, ONDA JE OBAVEZNO DA PRIMENI STRATEGIJU ZA NJIHOVU KONTROLU KOJU SADRŽI PLAN D ISHRANE BILJAKA JAGODE.

STRATEGIJA, PROTOKOL PLAN-a D ZA KONTROLU BOLESTI KORENOVOG SISTEMA BILJAKA JAGODE:

1. DEO STRATEGIJE, ILI KORAK PROTOKOLA U KONTROLI BOLESTI KORENOVOG SISTEMA BILJAKA JAGODE

DEFANSA

DEZINFEKCIJA SADNOG MATERIJALA JAGODE I ZEMLJIŠTA PRVI JE KORAK U STRATEGIJI KONTROLE BOLESTI KORENA. SADNJA JE POČETAK U UZGOJU JAGODE, I TO JE PRAVO VREME KADA TREBA STAVITI POD KONTROLU BOLESTI KOJE UZROKUJU UNIŠTAVANJE KORENA, A TO SE POSTIŽE PRIMENOM NEORGANSKOG ĐUBRIVA DEFANSA. DAKLE, PRIMENA DEFANSE JE PRVI KORAK U PROTOKOLU KONTROLE BOLESTI KORENA BILJAKA JAGODE TOKOM SADNJE.

DEFANSA - Neorgansko čvrsto đubrivo sa 3% bakra, 2% cinka i veoma izraženim fungicidnim i baktericidnim delovanjem.

DEFANSU 300 g/1000 l vode primeniti putem sistema za navodnjavanje tokom sadnje, odnosno dok natapate bankove.

DEFANSA SE NE PREPORUČUJE MEŠATI SA DRUGIM PREPRATIMA KOJI SE KORISTE.

2. DEO STRATEGIJE, ILI KORAK PROTOKOLA U KONTROLI BOLESTI KORENOVOG SISTEMA BILJAKA JAGODE

PHYTALEX MZ

PRVA PRIMENA STIMULATORA PRIRODNE ODBRANE BILJAKA JAGODE OD PATOGENA Ako pratite PLAN D od početka, videćete da se DEFANSA primenjuje na početku. ONA JE PRVI DEO STRATEGIJE, ILI PRVI KORAK PROTOKOLA U KONTROLI BOLESTI KORENOVOG SISTEMA BILJAKA JAGODE. Nakon što svojim delovanjem DEFANSA dezinfi kuje zemljište u banku, STRATEGIJA SE NASTAVLJA SA ODGOVARAJUĆIM STIMULATORIMA PRIRODNE ODBRANE BILJAKA JAGODE OD BOLESTI KORENA, KOJI SU NJEN DRUGI DEO. TU JE NA PRVOM MESTU PHYTALEX MZ, đubrivo sa mikroelementima, A ONDA MOŽE DOĆI SLEDEĆI, KOJI ĆE DODATNO OJAČATI PRIRODNU OTPORNOST BILJAKA JAGODE NA BOLESTI KORENA.

PHYTALEX MZ, 300-500 ml/1000 l vode, primeniti putem sistema za navodnjavanje, četiri do pet dana nakon sadnje jagode.

Phytalex MZ je đubrivo sa mikroelementima bakar (Cu), mangan (Mn) i cink (Zn), koje deluje kao stimulator prirodne odbrane biljaka jagode od biotskog stresa, u ovom slučaju potencijalnih bolesti korena. PHYTALEX MZ deluje i kao vazodilatator, što znači da dovodi do širenja sprovodnih sudova, što omogućava biljci jagode da funkcioniše i kada su isti začepljeni od strane patogena.

3. DEO STRATEGIJE, ILI KORAK PROTOKOLA U KONTROLI BOLESTI KORENOVOG SISTEMA BILJAKA JAGODE

RHIZOKYL SIMPLEX

Ako prvo primenjena DEFANSA, a zatim PHYTALEX MZ, sada je na redu RHIZOKYL SIMPLEX. Ako je išao samo PHYTALEX MZ preventivno, i sad se preventiva ojačava, onda opet ide RHIZOKYL SIMPLEX. VEOMA JE VAŽNO NAGLASITI DA NAVEDENI PROIZVODI IMAJU POZITIVNO DELOVANJE NA UKUPNI RAST I RAZVOJ BILJKE, OBZIROM DA ONI STIMULIŠU PRIRODNU OTPORNOST BILJAKA JAGODE NA BIOTSKI I ABIOTSKI STRES. PORED TOGA, ONI IMAJU I SNAŽAN BIOSTIMULACIJSKI EFEKAT PODRAŽAVAJUĆI ODREĐENE PROCESE, A POSEBNO STIMULIŠUĆI ISHRANU BILJAKA DIREKTNO KROZ USVAJANJE HRANIVA, ILI INDIREKTNO PUTEM POVEĆANJA NJIHOVE DOSTUPNOSTI. PREMA TOME, PRAKTIKOVANJE OVE STRATEGIJE, ILI PROTOKOLA IMA VIŠESTRUKU KORIST, I TO JE JOŠ JEDNA OD JEDINSTVENOSTI, POSEBNOSTI PLANA D ISHRANE BILJAKA JAGODE.

RHIZOKYL SIMPLEX, 300 ml/1000 l vode, primeniti putem sistema za navodnjavanje, pet dana nakon PHYTALEX MZ.

RIZOKYL SIMPLEX, tečno organsko mikrobiološko đubrivo koje podstiče prirodnu odbrambenu sposobnost biljaka jagode propratnim sprečavanjem razvoja patogenih gljivica, sa stimulativnim delovanjem na razvoj korena.

4. DEO STRATEGIJE, ILI KORAK PROTOKOLA U KONTROLI BOLESTI KORENOVOG SISTEMA BILJAKA JAGODE

TIFI

VEOMA JE VAŽNO NAGLASITI DA PHYTALEX MZ I RHIZOKYL IMAJU POZITIVNO DELOVANJE NA UKUPNI RAST I RAZVOJ BILJKE, OBZIROM DA ONI STIMULIŠU PRIRODNU OTPORNOST BILJAKA JAGODE NA BIOTSKI I ABIOTSKI STRES. PORED NJIH, ZAVRŠNU REČ DAJE TIFI, KOJI JE MIKROBIOLOŠKO ĐUBRIVO KOJE SE REDOVNO PREPORUČUJE TOKOM SADNJE. MEĐUTIM, U SLUČAJU STRATEGIJE KONTROLE BOLESTI KORENA, NJEGOVA PRIMENA JE ČETVRTI KORAK, ODNOSNO NAKON DEFANSE, PHYTALEXA, RIZOKILA. MOŽE SE REĆI DA ON DAJE ZAVRŠI EFEKAT I OBEZBEĐUJE DUGOTRAJNOST.

PHYTALEX MZ, RHIZOKYL SIMPLEX I TIFI IMAJU I SNAŽAN BIOSTIMULACIJSKI EFEKAT PODRAŽAVAJUĆI ODREĐENE PROCESE, A POSEBNO STIMULIŠUĆI ISHRANU BILJAKA DIREKTNO PUTEM USVAJANJA HRANJIVA, ILI INDIREKTNO KROZ POVEĆANJE NJIHOVE DOSTUPNOSTI. PREMA TOME, PRAKTIKOVANJE OVE STRATEGIJE, ILI PROTOKOLA IMA VIŠESTRUKU KORIST, ŠTO JE ODLIKA JEDINSTVENOSTI, POSEBNOSTI PLANA D.

TIFI, 300 g/1000 l vode, primeniti putem sistema za navodnjavanje, tri do pet dana nakon RHIZOKYL SIMPLEX.

TIFI - proizvod sačinjen od spora i micelija živih mikoriznih gljivica koji u velikoj meri povećava otpornost biljaka prema fi topatogenim gljivicama koje se nalaze u zemljištu, kao i na samim biljkama.