Ishrana biljaka jagode je procena i planiranje koje se provodi na osnovu postojećeg stanja u zasadu i prinosa koji se očekuje. Prema tome, osnova od koje se polazi jeste šta je proizvođač biljkama jagode obezbedio na početku, odnosno pre sadnje, praktično u prethodnoj sezoni. Ishrana tokom eksploatacije zasada samo je nadopuna, ili može se reći dohrana na osnovno đubrenje. Uobičajeno, najveći broj proizvođača biljke jagode uzgaja na jednom mestu više od jedne godine. Praktično, to znači da jagodar svaki novi proizvodni ciklus započinje na istom zemljištu. Rezultat takvog pristupa jeste iscrpljivanje zemljišta, i narušavanje njegove plodnosti, odnosno proizvodnosti. Na prvom mestu tu je smanjenje sadržaja organske materije, narušavanje strukture i teksture, te zaslanjenost usled prekomerne primene vodotopivih đubriva, ili vode koja ima značajan sadržaj nekog hraniva. Zaslanjenost podrazumeva akumulaciju određenih hemijskih elemenata koji mogu postati problem kod ishrane biljaka jagode. Rezultat navedenog pristupa jeste da takva zemljišta više nemaju kapacitet proizvodnosti, odnosno ne reaguju na aktuelne primene đubriva onako kako su to ranije činila. Ovo je posebno važno naglasiti tamo gde se jagoda uzgaja u različitim tipovima zaštićenih prostora, poput plastenika i visokih tunela, koji su stalno na istom mestu, i proizvođač nije u mogućnosti zameniti parcelu.
Kod ishrane biljaka jagode prilikom pripreme zemljišta, odnosno primene đubriva, moguće je razlikovati dva scenarija. Prvi je onaj kako jagodari uobičajeno rade, kako oni kažu standardno i godinama, i to je označeno kao PLAN a. Drugi scenarij je onako kako bi trebalo, da se održi plodnost zemljišta dugoročno, te da se maksimalno moguće iskoriste primenjena hraniva od strane biljaka jagode, a to smo ovdje definisali kao PLAN B.
U ZAVISNOSTI OD TOGA ŠTA ŽELITE OSTVARITI U PROIZVODNJI, ODNOSNO DA LI HOĆETE OSTATI POD SNAŽNIM UTICAJEM POSTOJEĆIH PROBLEMA, ILI ISTE REŠITI, DUGOROČNO IMATI STABILNU PROIZVODNJU, ILI GUBITI PRINOS ZBOG NEUOBIČAJENIH VREMENSKIH PRILIKA, IZABERITE a ILI B PLAN, I U NASTAVKU, POGLEDAJTE NJIHOVU PRAKTIČNU PRIMENU.
... uobičajena primena đubriva, odnosno onako kako to većina jagodara radi... obuhvata SADAŠNJE SVE RAZLIKE U ĐUBRENJU/ISHRANI BILJAKA JAGODE, SA IZRAŽENOM OSETLJIVOŠĆU UZGOJA SPRAM USLOVA PROIZVODNJE... definisan je prema redosledu radnji prilikom pripreme zemljišta za sadnju biljaka jagode koje proizvođači uobičajeno praktikuju...
Pre nego bilo šta uradite prilikom pripreme zemljišta za sadnju jagode treba se podsetiti da je ishrana biljaka jagode procena i planiranje, a nikako orentaciono ili na slepo, šablonski, redovno korišćenje vodotopivih đubriva. Dakle, primena vodotopivih đubriva, fertigacija i nutrigacija, te prskanje preko lista - folijarno, u PLANOVIMA aBcD provodi se na osnovu stanja biljaka u plantaži, očekivanog prinosa, odnosno onog koji se želi postići, i po tome su NAŠI PLANOVI ISHRANE JEDINSTVENI. Stanje biljaka jagode u plantaži kod planiranja ishrane najviše zavisi od osnovnog đubrenja, odnosno onoga što je dato prilikom pripreme zemljišta. Prema tome, tokom sezone dajemo hranu koja je nadopuna na osnovno đubrenje, koje je najvažniji korak kod ishrane biljaka jagode. AKO ISHRANA PRE SADNJE NIJE KAKO TREBA, KASNIJE SE TEŠKO MOGU NAPRAVITI KOREKCIJE, I PROIZVODNJA NEĆE BITI NA ZADOVOLJAVAJUĆEM NIVOU. JEDNA OD NAJVEĆIH GREŠAKA U PROIZVODNJI JAGODE JESTE ŠTO SE NE IZVRŠI KAKO JE POTREBNO ĐUBRENJE PRILIKOM PRIPREME ZEMLJIŠTA. PRAKTIČNO, NIKADA NE TREBA ZABORAVITI DA JE POČETAK NAJVAŽNIJI.
KAKO SE BLIŽI MOMENAT SADNJE, BEZ OBZIRA KOJI TIP SADNOG MATERIJALA KORISTILI, FRIGO ILI ZELENU KONTEJNERSKU SADNICU, POTREBNO JE IZVRŠITI PRAVILNU PRIMENU ĐUBRIVA KOD PRIPREME ZEMLJIŠTA. SUŠTINA JE DA SE PROIZVODNA SPOSOBNOST ZEMLJIŠTA ODRŽAVA BEZ BILO KOJE ŠTETE PO OKOLINU, ODNOSNO AMBIJENT U KOJEM RASTU I RAZVIJAJU SE BILJKE JAGODE.
PLAN a osnovne ishrane ili primene đubriva pre sadnje biljaka jagode podrazumeva ono što većina jagodara uobičajeno radi, tradicionalno, na osnovu dugogodišnjeg iskustva. Tako, prilikom pripreme zemljišta, uobičajeno, jagodari praktikuju dva ili tri koraka. Prvi korak je primena stajnjaka, a drugi mineralnih đubriva. U slučaju nedostatka stajnjaka, jagodari koriste ORGANSKA PELETIRANA ĐUBRIVA, za čiji izbor im je uobičajeno ključni kriterij cena. Treći korak je primena kreča u prahu prilikom pripreme zemljišta što je dosta uobičajena praksa kod određenog broja jagodara.
Organska materija ima neprocenjivu važnost u ishrani biljaka jagode, obzirom da obezbeđuje ambijent u zemljištu gde se zadržavaju i oslobađaju hraniva. Prema tome, može se reći da organska materija ima ulogu rezervoara za hraniva u zemljištu. Praktično, dovoljna količina organske materije znači da će zadržati dovoljno hraniva. Pored toga, organska materija služi kao hrana za mikroorganizme u zemljištu, čime ona igra ključnu ulogu u održavanju njegove plodnosti, praktično života u njemu. Uloga mikroorganizama u ishrani biljaka jagode je od izuzetne važnosti, posebno što čine dostupnim određena hraniva, ali i olakšavaju mehanizam njihovog korištenja od strane biljaka, uz jačanje prirodne otpornosti na biotski i abiotski stres kako biljaka tako i zemljišta (više na linku iz r-evolucije).
Stajnjak je najbolji prirodni izvor organske materije, ali pod uslovom da je dovoljno sazreo, kako se u praksi kaže zgorio, i da ne sadrži seme korova. U suprotnom može doći do problema, posebno ukoliko sadrži suvišne količine sirove organske materije poput slame i strugotine, što će trošiti azot (N) iz zemljišta prilikom njihove razgradnje od strane mikroorganizama. Jagodari kod pripreme zemljišta za sadnju uglavnom razbacaju stajnjak u gredice gde će biti posađene biljke, ili ga pak zafrezaju na celu parcelu. Orentacione količine, u zavisnosti od načina primene kreću se od 20 (samo na gredice) do 40 t po hektaru kada se primenjuje na celokupnu površinu zemljišta.
Mnogi jagodari u nedostatku stajnjaka, skupe radne snage za njegovu primenu, ali i visokih cena istog i nekvaliteta, traže mu zamenu koristeći peletirana organska đubriva. Gledajući da uštede, jagodari kod nabavke organskih peletiranih đubriva kupuju ono što je generalno povoljno, bez da se posebno fokusiraju kakva je organska materija u njima, a posebno njeno poreklo. Uglavnom, preovladava mišlenje da su sva organska pelatirana đubriva ista, sa malim nijansama razlike, te pri tome se odlučuju za ona povoljnije cene. Međutim, to je potpuno pogrešan pristup, jer danas na tržištu postoji jako puno proizvoda kategorije organska peletirana đubriva, i ne može se generalizovati da su sva ista. Najuobičajenija razlika između njih, a koja je od izuzetne važnosti za jagodare, jeste organska materija i njeno poreklo. Prema tome, uvek treba dati prednost biološki aktivnoj organskoj materiji u peletiranim organskim đubrivima, u odnosu na ona koja istu sadrže bez korisnih mikroorganizama. Praktično, pre nego nabavite i primenite organska peletirana đubriva kod pripreme zemljišta za sadnju jagode pogledajte PLAN B.
Uz organsku materiju, kod pripreme zemljišta za sadnju jagode u okviru PLANA a jagodari koriste i uobičajena mineralna đubriva. Uglavnom se radi o standardnim NPK formulacijama koje slove kao voćarske, i imaju naglašen sadržaj kalija (7-20-30, 8-16-24, i slično), bilo da se radi o kompleksnim ili mešanim. Međutim, vrlo često jagodari prilikom pripreme zemljišta koriste i čuveno mineralno đubrivo formulacije 15-15-15, što je itekako prevaziđen pristup. Prilikom primene mineralnih đubriva malo je onih jagodara koji precizno znaju koliko će se hrane iz njih osloboditi i kada. Klimatske promene već sad nam pokazuju da prilikom primene mineralnih đubriva može doći do ispiranja hraniva, ili oslobađanja njihove većine pre nego su nastupile potrebe biljaka jagode za njima. Takođe, pored mogućnosti da se hraniva iz mineralnih đubriva brzo izgube ispiranjem, drugi faktor koji treba uzeti u razmatranje jeste nemogućnost njihovog iskorištavanja u periodu kada dominira suša. Generalno, iskorištenost hraniva iz uobičajenih mineralnih đubriva je vrlo ograničena i zavisi od niza faktora, kako pH vrednosti zemljišta, sadržaja organske materije, te vlažnost, a čemu posebno doprinose neuobičajene vremenske prilike.
Još jedna važna stvar jeste godinama bacati isto đubrivo na isto mesto je uobičajena praksa jagodara, što dovodi sasvim sigurno do promene pH vrednosti zemljišta, ali i akumulacije određenih hraniva u istom. Nije mudro raditi godinama isto, a očekivati drugačiji rezultat, posebno u uslovima vremena koje se konstantno menja. Zbog toga, većina jagodara trebala bi sa PLANA a preći na PLAN B ishrane biljaka jagode prilikom pripreme zemljišta, odnosno primene đubriva.
Uobičajeno, prilikom pripreme zemljišta za sadnju biljaka jagode proizvođači vrlo često koriste kreč u prahu, koji apliciraju zajedno sa đubrivima prilikom formiranja gredica. Jagodari to rade da bi korigovali pH vrednost zemljišta, i ta praksa je poželjna tamo gde je ista izuzetno kisela, odnosno ima vrednost ispod 5,5. Održavanje pH vrednosti zemljišta je njegov faktor plodnosti koji se najviše zanemaruje. Zašto je važan pH zemljišta jagodarima? Kada se zemljište održava unutar određenog pH raspona onda ono osigurava dostupnost hranjivih elemenata za biljke jagode, što će imati velikog uticaja na njihov rast i razvoj, te u konačnici na prinos. Korištenje samo mineralnih đubriva dugo godina na jednom mestu, posebno ukoliko se radi o istim formulacijama, za posledicu može imati promenu pH vrednosti zemljišta, koja će onda ograničiti dostupnost određenih hraniva za biljke jagode.
... rešava sve propuste koje proizvođači imaju u svojoj aktuelno najboljoj varijanti ishrane biljaka jagode prilikom pripreme zemljišta... uzgoj jagode više godina na istom mestu (monokultura), zaslanjenost zemljišta, nedostatak organske materije, i sve ono što ide uz navedeno, ova ishrana definiše za prevazilaženje... hrana za zemljište, biljku, ali i okolinu, potrošača, jednostavno da sve bude bolje...
OVAJ PLAN B JE PRAVI POČETAK ZA BOLJU ISHRANU BILJAKA JAGODE...
PLAN B napredne ishrane biljaka jagode prilikom pripreme zemljišta za sadnju predstavlja pravi početak u đubrenju plantaža jagode. Praktično, planiranje ishrane biljaka jagode tokom celog ciklusa uzgoja zavisi od PLANA B, odnosno đubriva koje ste primenili kod pripreme zemljišta. Konkretno, primena vodotopivih đubriva raspoređena po fenofazama projektuje se prema PLANU B koji se realizuje prilikom pripreme zemljišta. BEZ OKOLIŠANJA, ILI BILO KOJE SKROMNOSTI, PLAN B JE PRAVI TEMELJ, OSNOVA, ILI BAZA ZA ISHRANU BILJAKA JAGODE.
Tri su ključne odlike PLANA B koje prave značajnu razliku u odnosu na PLAN a ishrane, odnosno uobičajeni pristup primene đubriva prilikom pripreme zemljišta za sadnju biljaka jagode. Tri ključne odlike PLANA B dovode do neverovatnog uspeha u proizvodnji, a definisane su na osnovu praktičnog znanja, godina iskustva i principa ishrane biljaka jagode.
Prilikom izbora organskih peletiranih đubriva, PLAN B definiše ključni kriterij, a to je da ona budu biološki aktivan proizvod. Praktično, to znači da sadrže korisne mikroorganizme koji direktno i indirektno podstiču rast i razvoj biljaka jagode, dok istovremeno doprinose održavanju i povećanju plodnosti, odnosno proizvodnosti zemljišta. Organska materija je jedan od krucijalnih faktora plodonosti zemljišta, i kada se dodaje u zemljište, potrebno je napraviti pravi izbor, a to znači da poseduje značajnu količinu korisnih mikroorganizama. Mikroorganizmi su ključ u ishrani biljaka jagode, obzirom da utiču na dostupnost hranjiva, kao i njihovo usvajanje od strane korena, a organska materija je njihova hrana. Pored toga, korisni mikroorganizmi imaju značajnu ulogu kod održavanja zdravstvenog stanja biljaka, tako što obezbeđuju kontrolu patogena i pomažu u prevazilaženju stresa, bez obzira da li je on uzrokovan biotskim ili abiotskim faktorima.
Sva moguća ograničenja u pogledu ishrane biljaka jagode fosforom (P) PLAN B prevazilazi na način da čista mineralna đubriva u pripremi zemljišta zamenjuje jedinstvenim organskim sa naglašenim sadržajem ovog hraniva, što čini da isto biljkama jagode bude dostupno bez obzira na uslove uzgoja. Većina zemljišta je siromašna sa P, iz razloga što postoje mnogi faktori koji utiču na njegovu dostupnost biljkama. Prvi je pH vrednost, gde se maksimalna dostupnost P događa u intervalu 6,0-7,0, kada je njegova fiksacija minimalizirana. Fosfor se teško kreće kroz zemljište, i njegova pokretnost značajno zavisi od vlage i temperature. Navedeno, često za rezultat ima smanjenje prinosa u proizvodnji jagode zbog nedostatka fosfora. PLAN B vodi računa o principima fosfora u zemljištu, i prema tome nudi vrhunska rešenja za ishranu biljaka jagode ovim hranivom. Konkretno, Vama u uzgoju jagode treba fosfor tokom čitavog ciklusa proizvodnje, a prava je stvar dati ga kod pripreme zemljišta u takvom obliku da biljkama bude dostupan kad god je potrebno.
PLAN B prilikom pripreme zemljišta za sadnju biljaka jagode mineralna đubriva izbacuje, i jedino preporučuje primenu pravih organomineralnih. Iako, danas, na tržištu postoji izobilje proizvoda koji nose naziv organomineralna đubriva, PLAN B jasno i precizno naglašava šta su ona, te ih označava kao prava organomineralna đubriva. Praktično, prava organomineralna đubriva znači da ona nisu mešavina organske i mineralne materije, kao i da nisu u praškastim oblicima, te da svaka komponenta, odnosno pelet sadrži potrebnu koncentraciju i odnos hraniva. Konkretno, kada koristite samo mineralna đubriva kod pripreme zemljišta za sadnju biljaka jagode, nikada niste sigurni koliko kojeg datog hraniva će biti na raspolaganju biljkama jagode i kada. To više neće biti misterija kada koristite prava organomineralna đubriva.
Godinama jagodari prilikom pripreme zemljišta za sadnju praktikuju uobičajeni pristup, koji smo mi nazvali PLAN a. Kao posledica toga, danas oni imaju gubitak prinosa i sve veća ulaganja u proizvodnju, i nikada ne mogu ostvariti rezultat onakav kakav žele. Uobičajeni pristup doveo je do toga da danas većina zemljišta ima značajan višak hraniva koja su zarobljena, zatim narušenu njegovu plodnost, proizvodnost, nedostatak korisnih mikroorganizma, kao i manifestaciju masovnih pojava određenih bolesti koje proističu prvenstveno iz loših uslova zemljišta. PLAN B NUDI JEDINSTVENA REŠENJA ZA NAVEDENE PROBLEME.
Prilikom pripreme zemljišta za sadnju biljaka jagode PLAN B podrazumeva primenu đubriva pre frezanja, i uglavnom u zonu zemljišta gde će biti gredice. Konkretan recept je sledeći:
OSNOVA SVEGA U ISHRANI BILJAKA JAGODE
Ispravan početak sa kojim kasnije fertigacija i nutrigacija daju vrhunski rezultat u ishrani biljaka jagode, organska materija i mikroorganizmi koji stimulišu njihov rast, organska materija izvor hrane za mikroorganizme, koji biljkama čine dostupnim potrebna hraniva, ali i stimulišu, podržavaju njihovu otpornost na uslove biotskog i abiotskog stresa...
NAJBOLJI TEMELJ OD FOSFORA ZA VRHUNSKU PROIZVODNJU JAGODE
TAMO GDE JE IZRAŽEN NEDOSTATAK FOSFORA (P) JEDINSTVENO JE REŠENJE, A UZ NJEGA OBEZBEĐUJE I HRANJIVA AZOT (N), KALIJ (K), KALCIJ (Ca) i Magnezij (Mg), SVE U KOMBINACIJI SA BIOLOŠKI AKTIVNOM ORGANSKOM MATERIJOM - kontinuirana opskrba biljaka bjagode sa makroelementima koji su potpuno dostupni tokom sezone vegetacije bez obzira na vremenske uslove, mikroorganizmi i organska materija za plodnost zemljišta...
BOLJA ISHRANA ZA BILJKE JAGODE I ZEMLJIŠTE
AZOT (N), FOSOFOR (P), KALIJ (K) + BIOLOŠKI AKTIVNA ORGANSKA MATERIJA - NPK u vrhunskom obliku koji im omogućava dostupnost za biljke jagode tokom čitave godine, organska materija oplemenjuje zemljište, dok korisni mikroorganizmi doprinose ishrani biljaka. Bez obzira na uslove biljkama jagode će tokom cele godine biti na raspolaganju potrebna hranjiva...
