... KAKO TO RADE JAGODARI, A KAKO BI TREBALI...
Kada se kaže zaštita biljaka jagode od bolesti i štetočina, većina jagodara odmah pomisli na prskanje sa preparatima za zaštitu biljaka, pesticidima, fitofarmaceutskim sredstvima. Toliko je uobičajen stav jagodara i struke da je svaki problem u proizvodnji moguće rešiti aplikacijom hemijskih sredstava za zaštitu biljaka. Međutim, logično pitanje jeste ako je to moguće, kako onda da ne možemo spasiti tolike zasade jagode koji se suše zbog bolesti, kako da ne možemo rešiti neke bolesti koje ranije nisu predstavljale problem, kako nam većinu prinosa unište određeni insekti, i slično. Odgovor je jednostavan: uobičajenim pristupom rešavamo posledice, ublažavamo ih, a ne rešavamo njihove uzroke. Pored toga, treba naglasiti da je primena hemijskih preparata za zaštitu biljaka jagode svakim danom sve više i više ograničena određenim direktivama, prvenstveno onim od strane EU. Tako se iz dana u dan zabranjuje korištenje određenih preparata koji su predstavljali osnovu u zaštiti jagode, prvenstveno protiv specifičnih insekata štetnika, dok je sve manje novih rešenja. S druge strane, maksimalno dozvoljena količina pesticida u plodovima jagode, ili popularno vrednost MRL-a, sve je rigoroznija kod kupaca finalnog proizvoda za određenu aktivnu materiju. Rezultat nevedenog jeste da u sezonama sa neuobičajenim vremenskim prilikama gotovo je nemoguće da jagodari stave sve bolesti i insekte štetnike pod kontrolu primenom pesticida, a istovremeno ostvare visoke prinose plodova sa zadovoljavajućim stepenom biološke ispravnosti.
Već sada je jasno da će biti sve više problema kada je u pitanju uobičajeni koncept zaštite biljaka jagode koji većina jagodara regije praktikuje. Zbog toga, potrebne su suštinske promene u ovom segmentu, i jasna uputstva za jagodare kako da se ponašaju.
