Ishrana biljaka visokožbunaste borovnice kalcijem (Ca) je posebna, i mnogo specifična u PERIODU CVETANJA
Biljke visokožbunaste borovnice za normalan rast i razvoj trebaju značajne količine kalcija (Ca) kao tokom čitave sezone vegetacije. Međutim, u PERIODU CVETANJA potrebe biljaka borovnice za kalcijem su posebno naglašene, obzirom da se maksimizira rast i razvoj svih organa (CVETOVI, LISTOVI, KOREN, PRIRASTI), i dolazi do najvećeg povećanja broja ćelija čiju je strukturu potrebno održati, a za to je upravo odgovoran ovaj element kao hranjivo za biljke.
Postoje generalna pravila kada je u pitanju ishrana biljaka kalcijem, gde se posebno naglašava ono da njegov transport zavisi od procesa transpiracije, te ako je ona narušena ili neodgovarajuća, onda je i usvajanje kalcija ograničeno (biljke će biti gladne). Pored toga, kod biljaka visokožbunaste borovnice ishrana kalcijem ima i neke specifičnosti, a koje je potrebno poznavati pre nego istu započnete.
Praktično, za kalcij (Ca), kada se poredi sa svim ostalim hranjivima za biljke, može se reći da je najveći frajer u zemljištu. Da bi se to pojasnilo, u obzir je potrebno uzeti njegove dve ključne karakteristike:
- svaka biljka teško usvaja kalcij zbog njegove veličine i jakog električnog naboja,
- dostupnost kalcija u zemljištu je ovisna od pH vrednosti, pa je njegov sadržaj u kiselim zemljištima uobičajeno ograničen.
Prva karakteristika je zajednička za sve biljke, i dobro su jasna ograničenja prilikom usvajanja kalcija od strane njih. Kada je u pitanju druga karakteristika, onda je važno imati na umu da uspešan uzgoj visokožbunaste borovnice samo i jedino je moguć na zemljištima niske pH vrednosti, odnosno onim koja su kisela. Tako je planiranje ishrane biljaka visokožbunaste borovnice kalcijem specifično, i to je ono što ovdje naglašavamo. U najkraćem, nekoliko ključnih pojašnjenja u nastavku.
Korenje biljaka koje se uzgajaju na zemljištima pH vrednosti iznad 6, u teorijskoj osnovi pliva u topivom kalciju. U tipično alkalnim ili baznim zemljištima na površini od jednog hektara postoje značajne količine kalcija, što ga čini daleko najzastupljenijim hranjivom za biljke. Naravno, ovo je teorijska osnova, i realna dostupnost kalcija u navedenim uslovima zavisi od procesa mineralizacije koja ako je odgovarajuća količine će biti značajne, ako je ograničena i on će nedostajati.
S druge strane, zemljišta s niskom pH vrednošću (manja od 5,5) obično imaju manjak kalcija, odnosno u osnovi, njegov sadržaj je u nedostatku. Sada treba podsetiti na još jednu vrlo važno činjenicu kada su u pitanju kisela zemljišta, a to je da ona imaju veoma lošu strukturu, i mali je broj biljaka koje na njima mogu uspešno proizvoditi. Ključni razlog loše strukture kod zemljišta sa niskom pH vrednošću jeste nedostatak kalcija, koji kao kalcijev karbonat ima značajan uticaj na formiranje strukturnih komponenti. DAKLE, KALCIJ NIJE SAMO POTREBAN BILJKAMA ZA NJIHOVU RODNOST, ON JE POTREBAN I ZEMLJIŠTU ZA NJEGOVU PLODNOST, I TO NIKADA NE TREBA ZABORAVITI.
Proizvođači borovnice nemaju izbora, oni uspešnu proizvodnju mogu imati samo na kiselom zemljištu. Uspešn uzgoj biljaka visokožbunaste borovnice na kiselom zemljištu je moguć sa popravkom njegove strukture, i to je ono što se kontinuirano radi sa ishranom. Proizvođači borovnice, kod organizacije uzgoja na zemljištu, popravljaju njegovu strukturu dodavanjem značajnih količina organske materije, bilo kroz treset u sadna mesta ili malč materijal u redove. U slučaju proizvodnje bez zemljišta, onda se celokupan sadržaj saksija ili vreća ispuni odgovarajućim supstratom za borovnicu ili kiselim tresetom. No, i u jednom i u drugom slučaju, medij u kojem koren borovnice raste i dalje ostaje kiseo, odnosno sa niskom pH vrednošću, i sa ograničenim sadržajem kalcija.
